Rospija - Aca Lukas

Kad čujem tvoje korake, u sunčan dan donesu oblake\nZa trenutak unište i ono malo muške sujete\nA onda mislim da sam lud, jer samo lud zbog tebe reže vene\nMa, kô da ne znam istinu, posle hiljadu i jedne žene\nAl' znam da predaću ti se, pre nego rat i započne\nTi si kamen, što za dno me pribija\nMala pokvarena, zla, prava rospija\nTi si kamen, što za dno me pribija\nMala pokvarena, zla, prava rospija\nNezamenjiva, nepobediva\nKad osetim ti dlanove, što večno ruše moje planove\nDa nećeš sa mnom kao pre, da ću biti jači od tebe\nA onda mislim da sam lud, jer samo lud zbog tebe reže vene\nMa, kô da ne znam istinu, posle hiljadu i jedne žene\nAl' znam da predaću ti se, pre nego rat i započne\nTi si kamen, što za dno me pribija\nMala pokvarena, zla, prava rospija\nTi si kamen, što za dno me pribija\nMala pokvarena, zla, prava rospija\nNezamenjiva, nepobediva